Међу знаменитим личностима нашег краја свакако треба издвојити Хаџи Јована Младеновића из Бувца, свршеног призренског богослова, угледног трговца и човека који је са владиком Николајем Велимировићем посетио Христов гроб.
Јован Младеновић је рођен 1896.г. у Пороштици, засеоку Бувца. Основну школу завршио је у Клајићу, два разреда Гимназије у Лесковцу а своје школовање наставио у Призренској Богословији. Њеова породица помогла је да се обнове темељи цркве у Рафуни.
Јован Младеновић 1930.г. у намери да посети света места у Јерусалиму и Палестини обратио се за помоћ намеснику среза Јабланичког с молбом да свештенство помогне његов пут, и да га молитвом испрате из Лебана.
Вођа ове групе која је 1930.године посетила света места био је владика Николај Велимировић, а захваљујући нашем Јовану Младеновићу сачувана је фотографија свих поклоника испред цркве Светог гроба.
Поклоници 1930.г. Јован Младеновић седи у првом реду као шести с десна, а у средини другог реда је владика Николај Велимировић |
Као потврду да је боравио по светој земљи, Јован Младеновић је од епископа зворничко-тузланског Нектарија добио хаџијску грамату, која му је у Рафунској цркви уручена 3. марта 1933.године.
Током свог пута Јован Младеновић водио је дневник, који је касније преточен у књигу Најновији ПУТОВОДИТЕЉ или вођ по светој земљи. Књига је штампана у штампарији Ж.Д. Обрадовића у Лескоцу 1933 године.
Књига даје детаљне описе о местима кроз која је прошао, уз доследно тумачење и објашњење Новог Завета. Прво место које описује у књизи је Солун - за који каже да је свето место због рада апостола Павла јер је ту пренео Христово јеванђеље из Азије у Европу; затим у њему се родио Свети Димитрије, и због тога што су се ту родила света браћа Ћирило и Методије. Поред бројних знаменитости и цркава Јован Младеновић наводи да у Солуну постоји наша црква Светог Саве. Пут га је водио до Атине, а затим до острва Кипар. За Кипар каже да је свето место јер га је посетила Богородица и да је Лазар кога је Христос васкрсао у Витинији на Кипру био Епископ. Од Кипра путује се 20 сати лађом до Јафе, која се налази на самој обали Средоземног мора, а након што пограничне царинарнице изврше законски формални преглед, одмах се наилази на манастир Светог Ђорђа, а потом на руски манастир посвећен Апостолу Петру. За Јафу кажу да је подигао трећи Нојев син Јафет, на Јафском брегу кажу да је Ноје правио ковчег кад је био потоп. Пут је нашег Јована водио до Лиде, па кроз места Рамле и Нумва - Где су Филистејци ратовали са Саулом, где је Давид убио Голијата- затим до Емауса и после 66 километара од Јафе стигосмо у Јерусалим. Јован Младеновић даје детаљан опис светог града: Када се уђе у град, дође се прво до руске мисије манастира Свете Тројице, ту обично стају аутобуси код радњи које израђују крстове и разне ствари од кипариса и маслиновог дрвета. Кад се прођу ове радње путује се на исток уским и стрменитим улицама док се прође грчка Партијаршија и после се долази кривудавим улицама код величанственог храма Васкрсења Христовог и Голготе. Кад се уђе у овај свети храм прво се дође до плоче миропомазања, десно од ње пење се уз басамаке на Голготу, кад се сиђе са Голготе иде се ка Гробу Господњем, и лево у једно ћоше види се једно кандило - на том месту је стајала Богомајка кад су Господа разапињали на крст. Од тог места долази се код Кувуклије гробнице Господње, кад се уђе види се мали камени престо на коме је седео Анђео Господњи који је одвалио камен гроба кад је Исус васкрсао. Одатле се улази у дуги део Кувуклије где је Свети Живоносни гроб Господњи у који се улази са највећим страхопоштовањем и усрђем, ту човека обузму неке струје које човек осећа на самом себи.
Хаџи Јован Младеновић посетио је и друга места у Јерусалиму: Богородичин гроб, Зид плача Гестимански врт, Назарет, манастир Светог Саве Освећеног, а потом Египат и Каиро. Из Александрије до Грчке има 990 километара, путује се после од Пиреја до Атине, од Атине до Солуна, од Солуна свраћа се у Свету Гору Атонску а одатле у отаџбину својим кућама, исуњени са духовном радошћу и благодатом Господа. Крај и Богу слава - Амин.
Књига Јована Младеновића је прва штампана књига становника из Лебана, и због тога она има посебну вредност и заслужује посебну пажњу. Заправо она потврђује да Хаџи Јован Младеновић заузима истакнуто место у локалној историји. Хаџи Јован Младеновић умро је 1954.године сахрањен је на гробљу у Бувцу. Било би лепо кад би једна улица у Лебану носила његово име.
Нема коментара:
Постави коментар