уторак, 31. март 2020.

ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО


          Због начина на који је Исус проповедао долазак Царства Божијег, добио је пуно непријатеља код јеврејских првосвештеника- фарисеја- које је предводио Кајафа. Због тога су Исуса уходили, пратили његов рад тражећи повод да га осуде. Тада је било веома тешко пратити Исуса јер је око њега било окупљено много народа који су верно пратили сваку његову изоворену реч.
Васкрсење Христово
        Исус је са својим следбеницима дошао у Јерусалим током прославе пасхе. Дочекала га је велика гомила људи, вичући: „Осана, нека је благословен који долази у име господње, и то — цар Израиљев!“. Касније те недеље, Исус је славио пасху са својим ученицима на гозби познатој као Тајна вечера — на којој је Исус најавио да ће га издати један од његових ученика, након чега ће бити погубљен. Током овог обреда узео је хлеб у руке говорећи: „Ово је моје тело које се даје за вас“ и „Ова чаша је нови савез мојом крвљу која се пролива за вас“. Након тога им је рекао да то чине у спомен на њега. Након вечере, Исус и његови ученици отишли су Гетсимански врт да се моле. 


 Док су се налазили у Гестиманском врту, Исуса су ухапсили чувари храма, по наређењу Синедриона и свештеничког поглавара Кајафе. Хапшење се одиграло у тајности током ноћи, како би се избегли нереди, јер је Исус био веома омиљен у народу. Јуда Искариотски, један од Исусових апостола, издао га је показавши га стражарима тако што га је пољубио. Симон Петар, други Исусов ученик, узео је мач и напао једног од стражара, одсекавши му ухо које је, по Луки, Исус одмах зацелио чудом. Исус је укорио апостоле речима „ко се мача лати, од мача ће и погинути“. Након његовог хапшења, Исусови апостоли су се сакрили. 

,,Јудин пољубац" симбол издаје

 Током Синедрионовог суђења Исусу, свештенички поглавари и народне старешине питали су Исуса: „Ти си дакле син Божји?“, на шта им је он одговорио: „Ви кажете да сам ја“, након чега су га оптужили за богохуљење. Свештенички поглавари су га након тога предали римском прокуратору Понтију Пилату, на основу оптужбе за побуну, јер је тврдио да је цар Јудејски. Када је Исус дошао пред Пилата, овај га је питао: „Јеси ли ти цар Јудејски?“, а Исус му је одговорио: „Ти кажеш“. Према Јеванђељима, Пилат лично није мислио да је Исус крив за било какав прекршај против Римљана, а како је био обичај да за пасху римски гувернер ослободи затвореника,  Пилат је понудио окупљеној гомили да бира између Исуса из Назарета и бунтовника по имену Варава. Гомила је одлучила да се Варава ослободи, а Исус разапне. Пилат је опрао руке како би нагласио да није крив за неправедну одлуку. 


       Чин разапињања су извршили римски војници, обично четворица, којима је заповедао капетан, Исус је морао да понесе свој крст на губилиште, али од шибања га је издала снага, па му је помогао Симон из Кирине. Од дворца Антоније, где је Христу изречена смртна пресуда, до Голготе била је раздаљина једва један километар.Био је то ,,пут суза" последња улица којом је Исус кренуо ка Голготи. Са Исусом су распета још два разбојника, чиме је Пилат хтео да се наруга Христу. Сами војници ипак указаше почаст Исусу, распевши га у средини, чиме се испунило једно пророчанство Исаије. Чину распећа присуствовали су и чланови Судског већа, како би се осведочили да је њихова пресуда извршена. Јеванђелист Лука бележи и молитвени уздах Христов на Крсту: "Оче, опрости им, јер не знају шта чине."

     
  Христос је распет у трећи час, тј. у девет сати пре подне  по нашем рачунању времена, а у шести час, тј. у подне, наступило је чудновато помрачење сунца. Око три сата после подне  Исус је изрекао речи: "Боже, Боже мој, зашто си ме оставио?". После тога су га напојили сирћетом, и Он онда предаде дух Свој Оцу: "Оче, у руке твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну." Овај тренутак био је пропраћен чудноватим природним појавама: поцепала се храмовна завеса на двоје, која је делила Светињу над светињама од светиње, као видљиви знак да је дошао крај Староме Завету и да је сад отворен приступ у небеску скинију; затим, земљотрес, распадање стена, отварање гробова и васкрсавање многих праведника. Смрт Христова је уследила у девети час, тј. у три сата после подне,

  Управо у време скидања с Крста, одважио се Јосиф из Ариматеје, члан Синедриона, да затражи Тело Христово од римске власти, да га сахрани у новоусеченом гробу у оближњем месту. Други члан Синедриона, Никодим, помогао је око Христовог погреба; донео је мешавину мирисних смола и неког прашка који се стављао између завоја за повез покојника. Сигурно је да су им помагале и жене које су присуствовале Распећу, међу којима и Христова Мати. Ова сцена скидања Исуса Христа с Крста изображава се, посебно, на антиминсима, без којих се не може служити Божанска Литургија.

         После тродневнога боравка телом у гробу и душом у Аду, Исус Христос је Васкрсао - устао је из мртвих, јер силу његовог божанства Ад није могао да савлада, и тиме је отворио врата која воде у свет нове, преображене реалности, реалности славе и вредности која је људима до тада била непозната и недоступна. Тамо је Христос први ушао, а онда покајани или благоразумни разбојник са десног крста, па за њим старозаветни праведници који су примили Христа у току његовог тродневног боравка у Аду, и проповедања Јеванђеља које је три и по године проповедао на Земљи. Када су побожне жене дошле да обиђу Христов гроб наишле су на одваљен камен са улаза, и на анђела Господњег који им рече:,,Што живога међу мртвима тражите!"


          Христос је својим Васкрсењем разрушио смрт, њену власт над нама, њено безнађе и њену коначност. Христос обећава изобилно убризгавање новог живота, ново небо и земљу, радост свеопштег Васкрсења. То је смисао, то је бескрајна радост средишње и суштинске вероисповедне тврдње Символа Вepe Цркве Христове: "И који је Васкрсао у трећи дан по Писму." По Писму - то значи у сагласности са оним познавањем живота, са оним схватањем света и човека, душе и тела, духа и материје, живота и смрти које нам је богооткривено у Светом Писму. У тој тврдњи садржана је сва вера, сва љубав, сва нада Хришћанства

питања:
1. Како су се звали Исусови противници и ко их је предводио?
2.  ко је издао Исуса?
3. Ко се одрекао Исуса?
4. Ко је осудио Исуса?
5. Шта је ,,пут суза"?
6. када је и где разапет Исус?
    

понедељак, 30. март 2020.

Васкрсење Христово (први разред)


Помаже Бог! тема нашег данашњег часа је ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО, најрадоснији хришћански празник који представља суштину наше вере.



Због свог проповедања, бројних исцељења болесних и чуда која су пратила његов рад Исус је око себе окупио велики број људи  који су га верно следили и слушали његову реч. После свечаног уласка Исуса Христа у Јерусалим, зли и неваљали људи који су мрзели Исуса Христа, тражили су да он буде осуђен на смрт,  све то се дешавало у време Понтија Пилата.

Да Исус буде ухваћен помогао је Јуда Искариотски који је за 30 сребрних новчића издао свог учитеља.

Према ранијем договору са јеврејским првосвештеницима  и одредом војника Јуда је пољупцем требао да покаже Исуса. До дана данашњег сачуван је израз ,,Јудин пољубац" који је симбол издаје.

Након што је Исус ухваћен, кренуло је суђење, које је завршено тако што је Исус осуђен на смрт. Војници су ухватили Исуса, обукли му црвену кабаницу, на глави му ставили трнов венац и натерали га да носи велики дрвени крст, на коме ће бити разапет. СВе се то дешавало у петак, а тај дан наша света црква обележава као Велики Петак, и то је најтужнији дан у читавој хришћанској историји. Исус је разапет на крст на брду званом Голгота.

У недељу рано ујутру Исус је Васкрсао, устао је из мртвих и победио смрт. Тај дан славимо као Васкрсење Христово и то је најрадоснији хришћански празник. Тада идемо у цркву на литургију, фарбамо јаја


и поздрављамо се речима ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!


Питања за вежбу:
1. Због чега је Исус осуђен?
2. Ко је издао Исуса?
3. Где је Исус разапет?
4. Када је Исус Васкрсао?
5. Како се поздрављамо за Васкрс?
6. Напиши или нацртај рад на тему Васкрс у мом дому.

четвртак, 26. март 2020.

ХРИСТОВА ЉУБАВ ПРЕМА ЧОВЕКУ И СВЕТУ



 Помаже Бог!

Тема нашег данашњег часа је Христова љубав према човеку и свету.


Христос је љубав. У љубави су најважније две ствари: Бог и човек. Прво Бог, па онда човек. Човек се неминовно формира према Богу. Прва заповест је: „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом, а друга је као и ова: Љуби ближњега свог као себе самога“

Веома је важно да покажемо да волимо своје укућане, своју породицу, а онда и све људе. О томе нам говори следећа прича коју треба да прочитамо.



 (Родитељима: разговарајте са својом децом на тему ове приче, засто је битно да помажемо онима којима је помоћ најпотребнија).

За домаћи нацртајте своју породицу окупљену око иконе.

уторак, 24. март 2020.

СВЕТА ЛИТУРГИЈА



Света литургија




Помаже Бог!

Тема нашег данашњег часа је Света литургија. Ми смо на претходним часовима почели причу о литургији, сада је настављамо. Литургија је центар православног богослужења - јер је сам Господ са нама. Ову свету службу установио је сам Исус Христос на Тајној вечери речима упућеним Апостолима: ,,Узмите, једите, ово је тело моје… Пијте из ње сви, јер ово је крв моја Новога завета, која се пролива за многе ради отпуштења грехова"

Света литургија се обавезно служи сваке недеље, она је заједничка молитва током које се приносе дарови (у виду хлеба и вина) који се овећују и којима се током Свете литургије причешћујемо.


Најважније што се догађа на Светој литургији је силазак Светог Духа на принесене дарове , хлеб и вино, њихово освећивање чиме ти дарови постају сам Бог.


Света литургија има своје делове:
1. ПРОСКОМИДИЈА - Реч ”проскомидија” значи приношење. То је први део Литургије за време кога се просфоре (припремљени квасни хлеб за Литургију) доносе у олтар и припремају за освећење, По завршетку проскомидије,  звоњењем свих звона, објављује се почетак Св. Литругије, коју свештеник почиње слављењем Бога, Тројичног у лицима: ”Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова
2. ЛИТУРГИЈА ОГЛАШЕНИХ - Оглашени су били људи коју су се припремали за крштење, за прелазак у хришћанску веру. Литургији оглашених у старини могли су да присуствују и покајници, па чак и незнабошци. Тако се по њима, овај део Литургије назива ‘‘Литургија Оглашених.  При крају певања стихова блаженстава врши се мали вход. Свештеник, носећи Јеванђеље на грудима, излази кроз северне двери и иде преко солеје (узвишени део брода храма до иконостаса) према царским дверима (средишња врата или двери у склопу иконостаса), говорећи тихо молитву входа, која говори о томе да анђели Божији служе заједно са свештеником Литургију. На средини солеје свештеник благосиља вход (улазак), целива Јеванђеље и онда, подигавши га високо изнад главе, говори на царским дверима: ”Премудрост, стојмо смерно”. Овим речима позива вернике на пажњу, јер ће ускоро наступити читање Светог Писма.

3. ЛИТУРГИЈА ВЕРНИХ -  Кад су на позив свештеника оглашени (некрштени) изашли из храма, почиње трећи део Литургије коме могу присуствовати само верни, због чега се и назива Литургија верних. Главни делови Литургије верних су: велики вход, припрема за освећење часних дарова, освећење дарова, припрема за причешће, причешће свештеника и верника, благодарење Богу што нас је примио ка својој божанској тајни и завршетак Литургије.

Већи део Свете литургије обавља се у олтарском простору, који је од остатка цркве одвојен иконостасом. Литургију може да служи само епископ, и у његово име свештеник.


Иконостас одваја олтарски простор од остатка цркве
Олтар - Часни престо са светим сасудима

Током литургије користе се литургијски предмети који се називају СВЕТИ САСУДИ: Покривачи, Дискос,  Звездице, Путир, Копље, Кашичица, Губа, Рипиде и Кадионица.

Питања за вежбу:
1. Шта је света литургија?
2.Ко је установио литургију? 
3. Којим речима започиње литургија?
4. који су делови литургије?
5. Шта се најважније догађа на литургији? 
6. Наведи литургијске предмете?.

КРСНА СЛАВА



Крсна слава

Помаже Бог, народе српски!
Тема нашег данашњег часа је крсна слава. Свима добро позната тема. Готово да нема куће у србији која не слави и не празнује неког свеца заштитника.
Поред свете литургије, свака породица је црква у малом славећи своју крсну славу - породични сабор љубави.

Једна од главних одлика српског православља јесте крсна слава. Сваки дом има свога свеца заштитника, који се за нас моле Богу.

Наши преци почели су да славе  оног светитеља на чији дан су примили свето крштење  (отуда и назив Крсна слава). Све се то доводи у везу са покрштавањем Срба које се десило у 9. веку за време српског кнеза Мутимира.

Важно је питање зашто славимо славу?Светитељ кога славимо је наш заштитник и молитвеник пред Богом, он нас невидљиво чува и помаже у свим животним тешкоћама.

Још је важније питање како славимо славу? Важно је да крсну славу славимо онако како је прописала наша света Црква. Велике неправилности јављају се из превеликог утицаја народних обичаја и званичног учења Цркве, што доводи до тога да свака кућа посебно има своје обичаје за славу, а веома често се слава претвори у неконтролисано и неумерено конзумирање јела и пића, што нужно доводи до свађа, ружних речи.....

Сам дан славе треба да буде посебан за сваку породицу, тог дана треба решити све неспоразуме у кући, како би слава протекла у љубави породице, не треба користити ружне речи, а лоше мисли и дела треба оставити по страну јер треба имати на уму да спремајући славу молимо Бога и балгодаримо му да нам пошаље благодат, здравље и спасење.



За славу се припрема: славски колач, свећа, вино, жито, а све остало колико се има и може. Најправилније је да се колач однесе у цркву на дан славе, и да га после Свете литургије пререже свештеник. Међутим, традиција нарочито на југу Србије је таква да се колач реже дан уочи славе, или што би ми рекли ,,на заслугу" и није ништа погрешно, Црква је прихватила традицију југа Србије, уосталом то је и лепота нашег краја.

Пуно је симболике у ономе што припремамо за славу: Славски колач представља самога Господа Исуса Христа који је хлеб живота, вино представља невино проливену крв Христову, свећа представља светлост Христове науке а жито је симбол вечног живота оличеног у Христовом васкрсењу.

Питања:
1. Шта је то крсна слава?
2. Од када Срби славе славу?
3. Шта се припрема за славу?
4. Која је симболика онога што припремамо за славу?
5. Напиши краћи састав Слава у мом дому.
6. пронађи молитву посвећену свецу кога славиш.

понедељак, 20. мај 2019.

,,У ЈУСТИНИЈАНОВУ ЧАСТ"


Ученици ОШ ,,Вук Караџић" из Лебана извели су свечану академију ,, У Јустинијанову част" у Народном музеју у Лесковцу, у склопу манифестације Музеји за 10, којом се обележава светски дан музеја и одржава, сада већ традиционална, Ноћ музеја у којој музеји широм Србије отварају своја врата за посетиоце нудећи им бројне културне садржаје.


Ученици Алекса Петковић, Ања Станковић, Анђела Станојевић, Никола Костић, Страхиња Илић, Лука Ивковић, Хелена Жупанчић, Теодора Станковић, Доротеја Богдановић, Анђела Трајковић, Тара Митић, Лена Златановић и Вукашин Стевановић  са наставницом Дубравком Ђорђевић изнели су програм свечане академије на опште одушевљење свих присутних а посебно радника Народног музеја у Лесковцу. Ученици су носили реплике визнатијских тога израђене у склопу пројекта ,,Легенда о Царичином Граду" финансираном од стране Министарства културе, а чувају се у Туристичкој организацији Општине Лебане, којој овом приликом упућујемо захвалност.









Академију су пратиле бројне радионице калиграфског писања, а разне стилове писања посетиоцима су показивале Тијана Митић, Дуња Јовановић и Марија Младеновић, и радионице израде предмета од глине којим су се бавили Миљан  Радосављевић и Сања Петковић.





Посебну пажњу привукли су стубови и мозаици са мотивима из Царичиног Града које је са ученицима припремила наставница ликовног Јелена Трајковић. Техничку поршку пружио је наставник информатике Александар Здравковић.




Поред радионица, ученици Матеја Тасковић, Димитрије Ђорђевић, Лука Мицковић, Велибор Ристић и Иван Стаменковић, у улогама витезова чувара Царичиног Града носили су верне реплике византијских штитова из 6. века.




Након завршеног свечаног дела програма, кустос и археолог Народног музеја у Лесковцу Неша Димитријевић повео је византијског василевса у обилазак археолошке поставке о Царичином Граду. Ученици су имали прилике да чују бројне чињенице и занимљивости о једином градском насељу на простору читаве лесковачке котлине и виде бројне предмете са археолошког локалитета.


















На крају бих упутио захвалност директорки Народног музеја у Лесковцу Мири Ниношевић, што је препознала и означила ОШ ,,Вук Караџић" из Лебана као носиоца културних активности у Општини Лебане, а наше ученике као једне од најбољих промотера Царичиног Града. Искористио бих прилику да позовем све љубитеље византијске културе да нам се придруже, на четвртој по реду, манифестацији Улицама Царичиног Града. 

                                                                                                             Милан Живковић