Црква Усековања главе Светог Јована Крститеља у Лебану

Најпознатији симбол Лебана је црква Светог Јована смештена на узвишеном платоу који доминира центром града. Грађена је у периоду 1930-1932 године под покровитељством  краља Александра Карађорђевића.

Иницијативу да се подигне црква покренуо је Одбор за подизање спомен цркве са костурницом палим Јабланичанима у Великом рату, на чијем је челу био Милутин Драговић. Главна идеја Одбора била је да се у крипти цркве нађу посмртни остаци свих бораца из Лебана и околине, већином бораца Другог пешадијског пука "Кнез Михаило" како би се на достојанствен начин одала почаст најхрабријим борцима српске војске. Због личниих веза и великог пријатељства између краља Александра и Милутина Драговића, краљ је прихватио да буде ктитор цркве Светог Јована у Лебану.

Темељи цркве Светог Јована 1930.године

Решењем министра правде Краљевине Југославије бр.101517 од 24.10.1930.године донета је одлука којом се одобрава подизање спомен цркве са костурницом у Лебану, срезу Јабланичком у Вардарској бановини, у границама предрачунске суме 490.563,37 динара и 37% коју плаћа Одбор за подизање цркве. Црква је подигнута 1932.године о чему сведочи ктиторски натпис изнад улазних врата:  Спомен црква са костурницом, подигнута помоћу његовог величанства Александра I краља Југославије у знак захвалности палим борцима за краља, отаџбину и слободу. Лебане 1932. године.

Црква је живописана, већим делом, до 1939.г. а према постојећим подацима живописац је био Иван Мељников из Битоља, који је Светозару Костићу, архијерејском намеснику Јабланичком доставио ценовник икона  и његовог рада. Црква Светог Јована својом архитектуром подсећа на цркву Светог Ђорђа на Опленцу, с том разликом сто се на цркви у Лебану изнад северне и јужне стране не подижу куполе, већ централна купола са звоником чини јединствену конструкцијску целину. 

Лебане између 1929-1935

Црква је освештана 26.августа/8. септембра 1946.године од стране епископа нишког Јована и јереја:

1. проте Михаила тасића намесника лесковачког
2. проте Светозара Костића намесника лебанског
3. проте Николе Димитријевића пароха прекопчелачког
4. јереја Миодрага Михаиловића пароха нишког
5. јереја Животе Стевановића пароха нишког
6. јереја Петра Гагулића пароха нишког
7. јереја Тикомира Поповића пароха лесковачког
8. јереја Аранђела Станојевића вероучитеља из Лесковца
9. јереја Живојина Стевановића пароха лесковачког
10. јереја Живојина Поповића пароха лесковачког
11. јереја Светислава Здравковића пароха губеревачког
12. јереја Цветана Нецића пароха винарачког
13. јереја Владимира Андрејевића пароха бошњачког
14. јереја Трајка Станковића пароха оранског
15. јереја Душана Јовановића пароха медвеђског
16. јереја Николе Стошића пароха туларског
17. јереја Вукашина Миловића пароха клајићског
18. ђакона Славка Мијалковића из Ниша
19. ђакона Божидара Станковића из Ниша
20. ђакона Миловоја Богдановића из Лесковца
21. јеромонаха Доментијана Павловића професора Богословије у Призрену,  каснијег првог епископа обновљене Врањске епархије, иначе рођеног у Пертату.

Интересантан је податак да је црква завршена 1932.г. а освештана тек после Другог светског рата 1946.г. Одговор лежи у томе да је после 1934.г. опао утицај Милутина Драговића, и да до избијања Другог светског рата главна идеја Одбора о уређењу крипте цркве није била реализована. Заправо и до данас црква није довршена, јер је простор крипте празан.

Посебну лепоту и вредност има иконостас цркве. Иконе као што сам поменуо највероватније је израдио Иван Мељников, али основа иконостаса  представља црквену варијанту чувене мијачке копанице, украси на иконостасу прекривени су посебним слојем гипса који је погодан за украшавање и позлаћивање. Мијачка копаница је у својој основи народни дрворез типичан део балканске дрвене архитектуре а у нашој цркви присутан је на царским дверима који је израдио чувени мајстор Нестор Мирчески из Осоја.

Царске двери цркве Светог Јована у Лебану

Царске двери, детаљ

Нестор и Лазар Мирчески, чувени мајстори мијачке копанице

Овим начином израде - мијачке копанице - украшаване су цркве Светог Ђорђа у Призрену(рад Петра Филиповића Гарског), црква Оџаклија у Лесковцу (рад Зарија Димитријевића). Црква Светог Ђорђа у Призрену, нажалост је запаљена током 1999.г. и уништен је оригинални иконостас, на основу сачуване документације о овом иконостасу, можемо да направимо паралелу са иконостасом цркве Светог Јована у Лебану.

Детаљ са космитиса иконостаса цркве Светог Ђорђа у Призрену

Иконостас цркве Светог Јована у Лебану

 АКо се потврди моја претпоставка, иконостас наше цркве имаће још већу вредност јер садржи украсе иконостаса цркве Светог Ђорђа у Призрену, али о томе ће бити више речи на другом месту.

 Од свештеника који су опслуживали Лебанску парохију треба споменути:

• 1880-1895 Профир Поповић
• 1895-1902 Радисав Ставановић
• 1902-1922 Василије Поповић
• 1922-1925 Благоје Благоје Поповић, Иван Остапенко
• 1925-1951 Светозар Костић
• 1951-1971 Никола Димитријевић

По много чему јединствена црква Светог Јована место је окупљања верног народа, а уз јединственост иконостаса  најлепши је симбол Лебана. Оно што је остало као завет генерацијама које сада живе у Лебану је да доврше цркву, тј. да се у крипти цркве барем нађу имена људи који су показали велику храброст и неизмерно јунаштво од Цера до Солуна. То би био јединствен споменик војницима из Великог рата који су као и читава локална историја неправедно заборављени.