Друштво Сокола у Лебану

   Соко Краљевине Југославије је јединствена витешка организација настала са циљем да национално, физички и морално васпитава поданике Краљевине Југославије. У Србији има своју дугу традицију, најпре је у Београду Стева Тодоровић  на иницијативу својих ученика, основао Прво српско друштво за гимнастику и борење 1857. године. Затим је рад настављен захваљујући др Владану Ђорђевићу који је предложио да се Друштво оснује у свим већим градовима Краљевине Србије. 1892.године др Војислав Рашић је предложио да друштво дода назив „Соко” па је друштво постало „Београдско гимнастичко друштво Соко”.  На предлог заштитника  друштва, принца Ђорђа, створен је јединствени Савез српских соколских друштава „Душан Силни” на Цвети 1908. године. У првим деценијама 20. века Соколи су уживали велику подршку министра просвете Љубомира Јовановић који је придавао  велики значај соколском покрету.

 
     У Лебану је 1933. године основано Друштво Сокола, које је функционисало у оквиру жупе Ниш.

Соколана у Лебану

         29. јула 1933 покренута је иницијатива да се оснује друштво Сокола у Лебану. Формирана је привремена управа у саставу М. Живковић, В, Бајић, М. Митић, Л. Крстовић, Ј. Шишић, А. Тодоровић, Љ. Момировић. Привремени одбор за оснивање Соколског друштва у лебану на челу са Миодрагом Живковићем судијом, заказао је оснивачку скупштину друштва за 6. август кога је дана и одржана те је изабрана друштвена управа на челу са братом Милошем Драговићем народним послаником иначе старим соколом. 

       Скупштина је одржана у најбољем реду, скупштини су присуствовали чланови управе Соколског друштва из Лесковца са својом музиком што је изазвало одушевљење међу грађанством варошице Лебана а после скупштине одржано је народно весеље. Скупштину је отворио брат Драговић лепим говором, и упућени су телеграми поздрава престолонаследнику Петру па је одмах дао реч претставнику жупе Ниш, члану старешинства брату Миодрагу Живковићу, који је у име жупе поздравио скупштину одржавши говор о Соколству и његовим циљевима и путевима. 

       На крају је изабрана друштвена управа старешина Милош Драговић, за заменика др Милан Митић, за благајника Сава Јовановић, за адвоката Лазар Крстовић књиговођа, за просветара М. Јанковић учитељ, за начелника Добр. Јанковић судски чиновник, надзорни одбор на челу са Гајом Николићем. За чланове су изабрани Александар Тодоровић, полицијски писар, Станко Цветковић, срески званичник, Љубомир Момировић, месар, Прока Марјановић, кафеџија, Урош Димитријевић, трговац, Бања Вукићевић, банкар. За заменике Михајло Ђорђевић, трговац, Војислав Трајковић, рачуновођа, Петар Ковачевић, трговац. За ревизоре: Гаја Михаиловић, начелник у пензији, Обрад Урошевић, кафеџија, Гојко Стефановић, управник млина, Божидар Драговић, трговац, Јован Шишић судски приправник, Милош Васић, порески чиновник и Никола Ђорђевић. Увече је одржано соколско вече које је било веома добро посећено, до сада има уписаних 150 чланова.