Први
српски устанк 1804.г. је један од најзначајних
догађаја из новије српске историје.
Жеља за слободом српског народа у
Београдком пашалуку почела је као буна
на дахије, против њиховог терора и
злодела, да би после битке на Инковцу
1805.г. када су српски устаници поразили
регуларне трупе Османске инперије
прерасла у отворени устанак против
царевине. Одјек победе на Иванковцу
дошао је и до лебанског краја, где је
рад на ослобођењу од Турака радио Цветко
Врановачки из села Доњег Врановца.
Село
Доње Врановце се први пут помиње у Попису
Нишког кадилука 1498.године када је село
плаћало ушур од конопље од 185 акчи. Порез
на ситну стоку у Врановцу је износио
352 акче, а порез од свиња 127 акчи. Ову су
први и конкретнији подаци који говоре
о привредној делатности лебанског
краја. У дефтеру из 1516.г. спомиње се
Врановац – које има 49 обичних, 9
удовичких домаћинстава и 7 не ожењених
мушкараца, са приходом од 6122 акче. Према
дефтеру из 1536.године Врановце има 15
хришћанских и 1 муслимаску кућу, 3
неожењена мушкарца и приход од 3200 акче.
Док је 1570 године село имало 21 хришћанску
и 4 муслиманске куће.
Ово
село је остало познато по Цветку
Врановачком. О његовом детињсту се не
зна много, зна се да су га родитељи дали
неком калуђеру и да код њега учио да
пише. Када су му родитељи умрли отишао
је у Шумадију, тачније у Јагодину, а
после повратка у завичај често причао
о Кочиној крајини. По повратку у Врановце
бавио се трговином и отворрио хан у
месту свог рођења. Светислав Марић,
учитељ у Лебану који нам доноси највише
података о нашем јунаку из Првог српског
устанка, каже да су га његови људи
изабрали за кнеза. "Његов
коњ вранац био је неустрашив, као и његов
власник, био је добар јахач, имао велики
нож и брзу пушку. Цветко је био средњег
раста, широких плећа округла лица густиг
црних и великих бркова и веђа и говор
му је био крупан".
1802.године обновио је цркву у Бошњацу, а
приликом изградње нападали су га Арбанаси
под командом Абрурахмана из Слишана,
али је успео да се одбрани и да Арнауте
натера на повлачење. Радио је на припремању
нашег краја за борбу против Турака, а
успеси
у долини Топлице и Пусте Реке додатно
пробудили целу лесковачку нахију. Велики успех Цветка Врановачког огледа се у томе што је
побунио 50 села и имао 600-700 устаника. Са
својим људима кренуо је на Гделицу. Имао
је два већа боја са Турцима код села Паликућа и код
Вучја и у оба разбио Турке.
У
летопису Бошњачке цркве стоји “ По
казивању Јанићија Поповића једино чисто
село било је Шумане код Лебана, а у суседном
Врановцу - Цветко Врановачки - он је
подигао цркву у Бошњацу на месту старе
порушене цркве и он се у Дубову састао
са Карађорђем”. Тадашњи свештеник
није знао да се Цветко Врановачки састао
са Карађорђевим људима Станојем Главашом
и Младеном Миловановићем.
Цветко Врановачки погинуо је приликом опсаде Дедобарског хана. Придошли Турци из Врања и Лесковаца са собом су довукли и топове и погодили џебану у Дедобарском хану, који је услед експлозије одлетео у ваздух а међу погинилума био је и Цветко Врановачки.
Рад Цветка Врановачког је неоспоран, овај заборављени јунак је обнови цркву у Бошњацу и најзаслужнији је за организовање националног рада на ослобођењу од Турака у лебанском крају. Најбоље ћемо се одужити овом великом и забољављеном јунаку када би једна улица носила његово име, и када би у неком будућем времену овом знаменитом Србину подигли споменик.
Нема коментара:
Постави коментар