Лебане у турским пописима из 15. века

Стефан Лазаревић

       Лебане и околна села настала су у српској средњевековној држави Немањића, о чему сведоче бројни подаци из историје и археологије. Током трајања немањићког периода, Лебане се налази у саставу Дубочице, простране области која се налазила између Јабланице и Ветернице. Доласком Турака настају посебни историјски извори – дефтери – који нам пружају драгоцене на основу којих пратимо последње године постојања српске државе.

      Најстарији коришћени дефтер је Попис области Крушевца, Топлице и Дубочице настао у време прве владавине султана Мехмеда II (1444-1446), У питању је сумарни дефтер, који је настао у периоду између августа 1444. и јула 1445. године и прати збивања у током последњих десет година српске деспотовине. Из самог дефтера види се да су ове области већ биле једном пописане, али тај старији дефтер није до сада пронађен. Дефтеру недостаје почетак, те стога не садржи попис градова већ само села и мезри. Подаци доступни на основу овог дефтера су број кућа, обичних и удовичких, висина прихода, евентуалне обавезе села, а забележене су и промене у вези са тимарима и селима до којих је долазило током периода од десетак година. Дефтер се чува у Градској библиотеци у Истанбулу. 

      Дефтер садржи сумарни попис области Крушевачког санџака (Алаџа Хисар) у којој је било 265 села, 28 мезри и 3 манастира. У овом Дефтеру срећемо и прва села у Лебану:

Тимар Влка и његовог брата Мркше који имају берат султана Мурата - држе село Шарце.

Тимар Ханзине, слуге Луфтије, има берат султана Мехмеда, у поседу држе село Богојевац које има 22 куће, 2 удовице и приход од 1547 акче.

Тимар Рођака Алије  - држи село Врановац које има 14 кућа, 2 удовице и приход од 750 акчи; мезру Ћеновац (забележено и као Ђаиновац) и село Бучумет (дато да се насели) има 49 кућа, 3 удовице и приход од 3732 акчи.

Тимар Сулејмана, Сина ковача Богдана има берат султана Мурата - држи село Црква које има 2 дома и приход од 150 акчи.

Тимар загарџије Мехмеда има берат султана Мурата - држи село Лозане које има 16 домова и  прих од 1301 акчи и село Царичин са 14 домова и приходом од  1124 акчи.

Тимар Касима и Мухамедија синова коџе Фируза раније су били војници сељаци, раздељени су , неки су поново назначени за војнуке. Држе део села Спороштица које има 8 домова.

       Овај дефтер значајан је за историју Лебана јер спомиње села Шарце, Богојевац, заселак села Лалиновац, Доње Врановце, Ћеновац, село Црква за које се сматра да је било западно од Лебана, Царичин и Пороштицу. Поред помена села, дефтер помиње Влка и његовог брата Мркшу, свакако хришћане спахије и сасвим извесне раније властелине српске деспотовине. Такође имамо и прве знаке исламизације па имамо Сулејмана сина ковача Богдана као и Касима и Мухамедија који су најпре били војници сељаци. Користећи се често класним супротностима између феудалаца и сељака Турци су успевали да привуку велики део сељака у своју службу.

За историју Лебана веома је битан и Попис Области Бранковића, који садржи села која су географски припадала Топлици и Дубочици, који су објавили А. Ханџић, Х. Шабановић и Е. Ковачевић носи наслов Дефтер за Вукову област. То је детаљни попис који је извршен под руководством Алије сина Хаџи Јакуба у периоду између 17-26. јуна 1455. године. У дефтеру имамо податке о домаћинствима са свим именима домаћина – мушкараца, као и жена удовица које су биле на челу кућа, а евидентирани су и неожењени мушкарци, иако нису имали засебна домаћинства.

Страница пописа из 1455.г.

         За историју Лебана, овај катастарски попис је битан јер спомиње село Бобовци, које је убицирано као Поповце на реци Шуманци. Село је уписано као тимар Мусе има 5 кућа и приход од 405 акчи. Попис помиње и становнике села, то су: Милутин, Бојко, Радислав, Никола и Драгаш. У истом попису наводи се још једном село Бобовци али овог пута у тимару доганчије Јусуфа, гулама Бегова са 7 кућа и приходом од 585 акчи. Његови становници били су поп Степан, Дука, Димитриј, Оливер, Миливој, Димитриј, Вукашин. Попис бележи и село Радановци које је у хасу Касим-бега субаше Новог Брда. Село има 10 кућа и приход од 1200 акчи, а што је занимљиво село је давало 15 чаброва на ушур од вина. Међу његовим становницима спомињу се Никола, Степан, Радислав, Радивој, Богдан, Остоја, Богослав и Милош. Свакако ово су први по имену познати становници Лебана.

Наредни дефтер од значаја за нашу тему је опширни османски катастарски попис Нишког кадилука настао у априлу 1498. године. Попис је забележио осам села у Дубочици. Од којих се из Лебана спомињу села Врановац и Смрчани. На име ушура од конопље 1498. године у Врановцу плаћено је 185 акчи. Поред пореза на свиње који је износио 127 акчи., убележен је и порез на ситну стоку, највероватније су у питању овце и козе од 352 акчи.

Турски пописи показују неколико битних ствари: прво да су сва места постојала за време трајања српског средњег века, и да становништво  које је живело на овим просторима у 15. веку припада српском народу и православној вери.