Подаци за опис Јабланичког среза

      У првим годинама слободе настао је службени спис под насловом Подаци за опис Јабланичког среза који садржи доста података о стању и приликама у јабланичким селима. На основу података може се закључити да је спис имао званични карактер и да је настао у канцеларији једног од званичника лебанске општине. Веома значајни подаци о Лебану и околини налазе се у овом званичном акту Општине Лебанске који је по свој прилици писан 1882. или 1884. године, јер се у спису наводи да је зид око цркве у Бошњацу подигнут пре отприлике 10 године, а познат је податак да је зид саградио 1872/1874.године тутор овог храма, лесковачки трговац Стојан Петковић Аджибекташевић, уз одобрење лесковачког кајмакама, а у време свештеника Јована и Провира Поповића. 

 

       Општина лебанска простире се поред бута бувачког: Параштица планина је дугачка ¾ часа а широка ½ сата. Више села Гргуровца “Гури Баба” планина дугачка 2 сата а широка 1 сат, на обе има највише буковине, затим горунове, јасен, габер, лесковине, ретко где липа, граничево, цера, благун. Букве и габровине има највише. Реке: Медвеђа; Гурибаба (Шуманска), извире један крак из Дрводеље, а другога из Оруглице планине у Врањском округу а трећи испод села Липовице. Та се три крака састављају код села Клајић а други у Кључ улази опет испод Клајића код старе ваљавице - оне утичу у Медвеђу код Лебана. Старих градишта има код Радиновца, Поповца, Штуљца. Цркве у Рафуни, Гегљи, Гргуровцу, Поповцу, Шуману, Рујковцу, Клајићу, Шилову, Штулцу, Свињарици.

       Стоша Стојановић из Гегље био је вођа нашој војсци од Лебана ка Медвеђи, Миленко Цветковић био је највише ангажован у рату, Јован Станковић садашњи председник родом из Коћура био је вођа устаника у свом крају. Противу сузбијања турског зулума и да село Шумане не дође под господара одликовао се највише Јова Живковић, а поред њега Цветко Николић, Златан Стаменковић, Стојан Н.-који је умро у апсани, Никола Ђорђевић и Никола Павловић. Из Шилова Стојан Павловић, Никола Лазаревић, Ђока Митровић, Миленко Цветковић, Пеша Арсић, Стеван Здравковић, Симон Митровић, Цветко Арсић, Војин Пејчиновић били су по апсанама око господарлука – пре отприлике 15 година.

        На силу је узиман деветак, дошло преко тридесет сејмена и док су они лежали по апсанама а чељад са женштином се по шуми разбегли дотле је неки Сали Миљазим са спахијом Ибрајимом Сајитовим на силу узео деветак па временом постаде господар. Доцније је продао пола села другоме. Највише се сеје Кукуруз. Раније Черкез бирао данак за кајмакама у Лесковцу.

 

         Општина бошњачка: Планина нема, равниште је свуда, тече река Јабланица, нико не памти када је подигнута црква, а зид око ње подигнут пре отприлике 10 година, црквиште има у Пертату, а постојао и манастир светог Јована до бунара крај пута, црквиште има у Великом Војловцу. Против господарлука били Денча Спасић и Миљко Ђођријански оба из Петата. Памте зулум неког арапина кога су звали Аџија, затим белог Арапина који је купио беглик са Аранђелом. Добро одевени носе опанке и чарапе, сукнене чакшире, врз кошуље јелек без рукава који се на грудима преклапа.

 Ово су први и једини подаци о срезу Јабланичком који су настали у канцеларији среских чиновника у Лебану. Поред топограских одредница попут Гури Бабе спис је значајан јер помиње и људе који су битни за локалну историју а који су се борили против турске власти користећи систем Османске империје - Јован Живковић из Шумана, Денча Спасић и Миљко Ђорђијански из Пертата.