Одржана четврта по реду Видовданска академија у Бошњацу

 Четврту годину за редом ОШ ,,Радоје Домановић" из Бошњаца обележила је Видовдан свечаном академијом, која се ове године због нестабилног времена одржала у просторијама школе. Академију су  организовали основна школа у сарадњи са  Црквеном Општином Бошњаце, а  припремили  су је ученици ОШ ,,Радоје Домановић" у Бошњацу са наставницима Александром Миљковић и Миланом Живковићем.

Присутне госте, пригодним поздравним словом,  поздравили су директор школе Марина Јовић и Архијерејски намесник јабланички отац Иван Марковић.  

Ученици су били на висини задатка и припремили академију по тексту ,,Бој на Косову" Љубомира Симовића, а својом интерпретацијом оживели су ликове  кнеза Лазара, кнегиње Милице, Милоша Обилића, Вука Бранковића и бројних знаменитих личности српског средњег века. Кроз припрему текста водила их је наставница српског језика Александра Миљковић.

Гости академије били су ,,Чувари Белих Цркви" витешко удружење из Куршумлије које нас је за тренутак вратило у средњи век и оживело дух српског витештва. Млади људи пуни воље и елана причају нам  здраву причу о витешком начину живота у тренутку у коме живимо.

Прича о Видовдану је прича о нама, о Дубочици и витезовима кнеза Лазара, о историји која нас покреће, вери која нас повезује и језику који чува и обликује традицију.  Зато данас Дубочица слави те и кличе, чувај ову земљу свети  заштитниче, снахом даруј твоје племе успавано, да остане на земљи Богом дариваној - главна је порука ове Видовданске академије закључио је наставник историје и вероучитељ Милан Живковић.

Последњи поздрав драгом пријатељу

     Данас, када се полако враћамо у стварност свесни чињенице да те више никада нећемо видети, на паузи између часова, у наставничкој канцеларији са места које гледа на канцеларију директора, док школом влада нека чудна тишина пишем ти последњи поздрав драги пријатељу. 

    Отишао си прерано, неразумљив за време које не цени радост живљења и мале ствари које маме осмех на лице, несхваћен, заробљен у неко витешко доба које цени доброту, поштење, праве вредности и човека. Придржавајући се својих правила и начела, умео си да друге одбраниш од себе. Имао сам слободу да те питам све, и да ти кажем све знајући да умеш да цениш различитост и снагу аргумената.

    Заувек ћу памтити твоје савете и дуге разговоре о обичним, животним темама, а посебно о вери, нашој православној. Остаће ми у сећању твој замишљени поглед и загонетни осмех када сам ти рекао да је највећи верник онај који Христа носи у срцу, онај који не штеди себе да би помогао другима и  који Богу приноси дух скрушен и чисту душу.

Као плод наше сарадње остаће часопис Веронаутичар, једини часопис ученика са веронауке у Србији, и после више од двеста година обновљен култ Светог краља Стефана Дечанског коме смо заједно узнели молитву.

Знам, да ће те тамо где си кренуо дочекати Стефан Дечански,

Знам, да ће те тамо сачекати монаси манастира Војловице, поред којег си духовно стасао и који си носио у срцу,

Знам, да ће хор анђела запевати: ,,Ево праведног и доброг човека с Господом иде....."

Заувек ће остати у памћењу један напрасно прекинути час, и успомена на доброг и праведног  човека. 

Нека ти Бог молитвама Светог краља Стефана Дечанског подари рајска насеља и вечни живот.

Трећи број часописа ,,Веронаутичар" изашао из штампе.

 Трећи број јединог часописа ученика са веронауке у Србији ,,Веронаутичар" изашао је из штампе.

Трећи број је резултат заједничког рада 1340 ученика са веронауке и пет вероучитеља  у Архијерејском намесништву Јабланичком чиме је испуњена идеја уредника часописа да се око Веронаутичара окупе све школе у намесништву Јабланичком. На тридесетшест страна приказане су најважније активности које реализују ученици са веронауке, преко 160 ученичких радова, али и подаци о храму Светог Великомученка Прокопија у Шуману, подаци из Историје намесништва Јабланичког, али и о однос хришћанства и уметности кроз текст о филму ,,Божији човек", и хришћанства и науке кроз текст ,,Соломонов храм". 

На страницама се налази и истраживачки задатак Срби и Света земља који нам доноси драгоцене податке о везама Срба и Свете земље од времена Светог Саве до наших дана.

У часопису се налазе и текстови о црквеном хору ,,Претеча" који ради при храму Усековања главе Светог Јована Крститеља у Лебану, и Први пут на веронауци који нам указује на важност веронауке за децу школског узраста.

У часопису представљамо једно заборављено занимање кроз разговор са фрескописцем Немањом Лазаревићем, али и важности неговања традиционалне музике кроз представљање етно групе Аманет.

    На крају велику захвалност упућујем ученицима са веронауке који нас сваког дана подсећају да подсећају да праве вредности постоје и данас, колегама Марији Цветковић, Снежани Крстић Станковић, Јулијани Стојановић, Далибору Цветковићу, јерејима Филипу Стевановићу и Ивану Марковићу, Игору Ђорђевићу испред Едукационог тима који је урадио дизајн часописа и Дубравки Ђорђевић која је урадила лектуру часописа, препознавши  значај часописа не само за наставу веронауке већ и за нашу парохијску заједницу и допринели да ,,Веронаутичар“ постане још један од симбола Лебана и Архијерејског намесништва Јабланичког. Посебну захвалност у име ученика са веронауке упућујем ОШ ,,Радоје Домановић" Бошњаце, ЦО Бошњаце, ЦО Лебане, Фото студију Цекић и  Далибору Станисављевићу који су помогли штампање часописа.

ПДФ верзију часописа можете преузети ВЕРОНАУТИЧАР 3.

,,Мами на дар" - ОШ ,,Вук Караџић" обележила 8. март

 У ОШ ,, Вук Караџић“ у Лебану свечано је обележен празник посвећен свим женама. 

У ОШ ,, Вук Караџић“ у Лебану свечано је обележен празник посвећен свим женама. Све запослене даме у школи на поклон су добиле ручно израђене цветне аранжмане и икебане које су израђивали на часовима ОЈР-а у сарадњи са члановима Ученичког  парламента.

Маме најмлађих ученика на поклон су добиле поклоне израђене на часовима, а круна дана била је приредба посвећена мамама. У ритму песама са мотивом мајке играло се и рецитовало на бини, плесало и радовало.