Последњи поздрав драгом пријатељу

     Данас, када се полако враћамо у стварност свесни чињенице да те више никада нећемо видети, на паузи између часова, у наставничкој канцеларији са места које гледа на канцеларију директора, док школом влада нека чудна тишина пишем ти последњи поздрав драги пријатељу. 

    Отишао си прерано, неразумљив за време које не цени радост живљења и мале ствари које маме осмех на лице, несхваћен, заробљен у неко витешко доба које цени доброту, поштење, праве вредности и човека. Придржавајући се својих правила и начела, умео си да друге одбраниш од себе. Имао сам слободу да те питам све, и да ти кажем све знајући да умеш да цениш различитост и снагу аргумената.

    Заувек ћу памтити твоје савете и дуге разговоре о обичним, животним темама, а посебно о вери, нашој православној. Остаће ми у сећању твој замишљени поглед и загонетни осмех када сам ти рекао да је највећи верник онај који Христа носи у срцу, онај који не штеди себе да би помогао другима и  који Богу приноси дух скрушен и чисту душу.

Као плод наше сарадње остаће часопис Веронаутичар, једини часопис ученика са веронауке у Србији, и после више од двеста година обновљен култ Светог краља Стефана Дечанског коме смо заједно узнели молитву.

Знам, да ће те тамо где си кренуо дочекати Стефан Дечански,

Знам, да ће те тамо сачекати монаси манастира Војловице, поред којег си духовно стасао и који си носио у срцу,

Знам, да ће хор анђела запевати: ,,Ево праведног и доброг човека с Господом иде....."

Заувек ће остати у памћењу један напрасно прекинути час, и успомена на доброг и праведног  човека. 

Нека ти Бог молитвама Светог краља Стефана Дечанског подари рајска насеља и вечни живот.

Трећи број часописа ,,Веронаутичар" изашао из штампе.

 Трећи број јединог часописа ученика са веронауке у Србији ,,Веронаутичар" изашао је из штампе.

Трећи број је резултат заједничког рада 1340 ученика са веронауке и пет вероучитеља  у Архијерејском намесништву Јабланичком чиме је испуњена идеја уредника часописа да се око Веронаутичара окупе све школе у намесништву Јабланичком. На тридесетшест страна приказане су најважније активности које реализују ученици са веронауке, преко 160 ученичких радова, али и подаци о храму Светог Великомученка Прокопија у Шуману, подаци из Историје намесништва Јабланичког, али и о однос хришћанства и уметности кроз текст о филму ,,Божији човек", и хришћанства и науке кроз текст ,,Соломонов храм". 

На страницама се налази и истраживачки задатак Срби и Света земља који нам доноси драгоцене податке о везама Срба и Свете земље од времена Светог Саве до наших дана.

У часопису се налазе и текстови о црквеном хору ,,Претеча" који ради при храму Усековања главе Светог Јована Крститеља у Лебану, и Први пут на веронауци који нам указује на важност веронауке за децу школског узраста.

У часопису представљамо једно заборављено занимање кроз разговор са фрескописцем Немањом Лазаревићем, али и важности неговања традиционалне музике кроз представљање етно групе Аманет.

    На крају велику захвалност упућујем ученицима са веронауке који нас сваког дана подсећају да подсећају да праве вредности постоје и данас, колегама Марији Цветковић, Снежани Крстић Станковић, Јулијани Стојановић, Далибору Цветковићу, јерејима Филипу Стевановићу и Ивану Марковићу, Игору Ђорђевићу испред Едукационог тима који је урадио дизајн часописа и Дубравки Ђорђевић која је урадила лектуру часописа, препознавши  значај часописа не само за наставу веронауке већ и за нашу парохијску заједницу и допринели да ,,Веронаутичар“ постане још један од симбола Лебана и Архијерејског намесништва Јабланичког. Посебну захвалност у име ученика са веронауке упућујем ОШ ,,Радоје Домановић" Бошњаце, ЦО Бошњаце, ЦО Лебане, Фото студију Цекић и  Далибору Станисављевићу који су помогли штампање часописа.

ПДФ верзију часописа можете преузети ВЕРОНАУТИЧАР 3.

,,Мами на дар" - ОШ ,,Вук Караџић" обележила 8. март

 У ОШ ,, Вук Караџић“ у Лебану свечано је обележен празник посвећен свим женама. 

У ОШ ,, Вук Караџић“ у Лебану свечано је обележен празник посвећен свим женама. Све запослене даме у школи на поклон су добиле ручно израђене цветне аранжмане и икебане које су израђивали на часовима ОЈР-а у сарадњи са члановима Ученичког  парламента.

Маме најмлађих ученика на поклон су добиле поклоне израђене на часовима, а круна дана била је приредба посвећена мамама. У ритму песама са мотивом мајке играло се и рецитовало на бини, плесало и радовало.

 

Други број часописа ВЕРОНАУТИЧАР изашао из штампе.

Други број часописа ВЕРОНАУТИЧАР излази садржајнији од претходног јер су нам се на заједничко путовање придружили ученици свих основних школа у Лебану, предвођени својим вероучитељима.

У часопису се налазе бројне актуелности са часова веронауке које се налазе у рубрици ,,Веронаутичар ИНФО"

Истраживачки задаци ученика постали су саставни део часописа, а представљају и право новинарско искуство за ученике са веронауке. 

Бројне занимљивости о црквеној историји лебанског краја  могу се наћи у новом броју часописа: подаци о храму Усековање главе Светог Јована Крститеља у Лебану, али и о једној заборављеној личности Светозару Костићу, архијерејском намеснику Јабланичком у периоду 1925 - 1949. 

Новина су рубрике Хришћанство и наука и Хришћанство и уметност  које на један занимљив начин обрађују питања из библијске историје али и односа хришћанства и уметности.

Лепу сарадњу остварили смо са старешином храма  Усековање главе Светог  Јована Крститеља у Лебану, јерејом Филипом Стевановићем чији се рад налази у часопису.

 

    Највише пажње часопис посвећује ученичким радовима који обилују ведрином препуном симболике

    Захвалност упућујем колегиницама Марији Цветковић и Снежани Крстић Станковић које су знатно допринеле да часопис буде овако садржајан. Игору Ђорђевићу, испред Едукационог тима који је урадио дизајн часописа, директору ОШ ,,Радоје Домановић“ у Бошњацу, Горану Пејковићу,  на указаној подршци и поверењу, и свим ученицима који су послали радове и тиме показали да воле веронауку.

Посебну захвалност упућујем ЦО Лебане чијим средствима је финансиран часопис, братству храма Усековање главе Светог Јована Крститеља и старешини храма јереју Филипу Стевановићу  на труду и залагању да часопис угледа светлост дана.

ПДФ верзију можете преузети овде

ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО

          Због начина на који је Исус проповедао долазак Царства Божијег, добио је пуно непријатеља код јеврејских првосвештеника- фарисеја- које је предводио Кајафа. Због тога су Исуса уходили, пратили његов рад тражећи повод да га осуде. Тада је било веома тешко пратити Исуса јер је око њега било окупљено много народа који су верно пратили сваку његову изоворену реч.

Васкрсење Христово

        Исус је са својим следбеницима дошао у Јерусалим током прославе пасхе. Дочекала га је велика гомила људи, вичући: „Осана, нека је благословен који долази у име господње, и то — цар Израиљев!“. Касније те недеље, Исус је славио пасху са својим ученицима на гозби познатој као Тајна вечера — на којој је Исус најавио да ће га издати један од његових ученика, након чега ће бити погубљен. Током овог обреда узео је хлеб у руке говорећи: „Ово је моје тело које се даје за вас“ и „Ова чаша је нови савез мојом крвљу која се пролива за вас“. Након тога им је рекао да то чине у спомен на њега. Након вечере, Исус и његови ученици отишли су Гетсимански врт да се моле. 

 Док су се налазили у Гестиманском врту, Исуса су ухапсили чувари храма, по наређењу Синедриона и свештеничког поглавара Кајафе. Хапшење се одиграло у тајности током ноћи, како би се избегли нереди, јер је Исус био веома омиљен у народу. Јуда Искариотски, један од Исусових апостола, издао га је показавши га стражарима тако што га је пољубио. Симон Петар, други Исусов ученик, узео је мач и напао једног од стражара, одсекавши му ухо које је, по Луки, Исус одмах зацелио чудом^. Исус је укорио апостоле речима „ко се мача лати, од мача ће и погинути“. Након његовог хапшења, Исусови апостоли су се сакрили. 

,,Јудин пољубац" симбол издаје

 Током Синедрионовог суђења Исусу, свештенички поглавари и народне старешине питали су Исуса: „Ти си дакле син Божји?“, на шта им је он одговорио: „Ви кажете да сам ја“, након чега су га оптужили за богохуљење. Свештенички поглавари су га након тога предали римском прокуратору Понтију Пилату, на основу оптужбе за побуну, јер је тврдио да је цар Јудејски. Када је Исус дошао пред Пилата, овај га је питао: „Јеси ли ти цар Јудејски?“, а Исус му је одговорио: „Ти кажеш“. Према Јеванђељима, Пилат лично није мислио да је Исус крив за било какав прекршај против Римљана, а како је био обичај да за пасху римски гувернер ослободи затвореника,  Пилат је понудио окупљеној гомили да бира између Исуса из Назарета и бунтовника по имену Варава. Гомила је одлучила да се Варава ослободи, а Исус разапне. Пилат је опрао руке како би нагласио да није крив за неправедну одлуку. 

       Чин разапињања су извршили римски војници, обично четворица, којима је заповедао капетан, Исус је морао да понесе свој крст на губилиште, али од шибања га је издала снага, па му је помогао Симон из Кирине. Од дворца Антоније, где је Христу изречена смртна пресуда, до Голготе била је раздаљина једва један километар.Био је то ,,пут суза" последња улица којом је Исус кренуо ка Голготи. Са Исусом су распета још два разбојника, чиме је Пилат хтео да се наруга Христу. Сами војници ипак указаше почаст Исусу, распевши га у средини, чиме се испунило једно пророчанство Исаије. Чину распећа присуствовали су и чланови Судског већа, како би се осведочили да је њихова пресуда извршена. Јеванђелист Лука бележи и молитвени уздах Христов на Крсту: "Оче, опрости им, јер не знају шта чине."

     

  Христос је распет у трећи час, тј. у девет сати пре подне  по нашем рачунању времена, а у шести час, тј. у подне, наступило је чудновато помрачење сунца. Око три сата после подне  Исус је изрекао речи: "Боже, Боже мој, зашто си ме оставио?". После тога су га напојили сирћетом, и Он онда предаде дух Свој Оцу: "Оче, у руке твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну." Овај тренутак био је пропраћен чудноватим природним појавама: поцепала се храмовна завеса на двоје, која је делила Светињу над светињама од светиње, као видљиви знак да је дошао крај Староме Завету и да је сад отворен приступ у небеску скинију; затим, земљотрес, распадање стена, отварање гробова и васкрсавање многих праведника. Смрт Христова је уследила у девети час, тј. у три сата после подне,

  Управо у време скидања с Крста, одважио се Јосиф из Ариматеје, члан Синедриона, да затражи Тело Христово од римске власти, да га сахрани у новоусеченом гробу у оближњем месту. Други члан Синедриона, Никодим, помогао је око Христовог погреба; донео је мешавину мирисних смола и неког прашка који се стављао између завоја за повез покојника. Сигурно је да су им помагале и жене које су присуствовале Распећу, међу којима и Христова Мати. Ова сцена скидања Исуса Христа с Крста изображава се, посебно, на антиминсима, без којих се не може служити Божанска Литургија.

         После тродневнога боравка телом у гробу и душом у Аду, Исус Христос је Васкрсао - устао је из мртвих, јер силу његовог божанства Ад није могао да савлада, и тиме је отворио врата која воде у свет нове, преображене реалности, реалности славе и вредности која је људима до тада била непозната и недоступна. Тамо је Христос први ушао, а онда покајани или благоразумни разбојник са десног крста, па за њим старозаветни праведници који су примили Христа у току његовог тродневног боравка у Аду, и проповедања Јеванђеља које је три и по године проповедао на Земљи. Када су побожне жене дошле да обиђу Христов гроб наишле су на одваљен камен са улаза, и на анђела Господњег који им рече:,,Што живога међу мртвима тражите!"

          Христос је својим Васкрсењем разрушио смрт, њену власт над нама, њено безнађе и њену коначност. Христос обећава изобилно убризгавање новог живота, ново небо и земљу, радост свеопштег Васкрсења. То је смисао, то је бескрајна радост средишње и суштинске вероисповедне тврдње Символа Вepe Цркве Христове: "И који је Васкрсао у трећи дан по Писму." По Писму - то значи у сагласности са оним познавањем живота, са оним схватањем света и човека, душе и тела, духа и материје, живота и смрти које нам је богооткривено у Светом Писму. У тој тврдњи садржана је сва вера, сва љубав, сва нада Хришћанства. 

питања:

1. Како су се звали Исусови противници и ко их је предводио?

2.  ко је издао Исуса?

3. Ко се одрекао Исуса?

4. Ко је осудио Исуса?

5. Шта је ,,пут суза"?

6. када је и где разапет Исус?